In memoriam: др сци. Ђуро Затезало

Познати хисторичар и стручњак за Други свјетски рат на подручју Kордуна, Баније и Лике др сци. Ђуро Затезало (1931.) преминуо је у 87. години живота у родним Доњим Дубравама, у неђељу 6. августа. Затезало је био тешки срчани болесник, но познати подаци упућују да се у случају његове смрти радило о несретном случају.

Око куће је избио пожар, а ватру је Затезало покушао сам гасити и нашао се окружен ватром и димом. С обзиром на своје здравствено стање и велику врућину, овакви случајеви несретних страдања нису ријеткост.

Др Затезало је послије Другог свјетског рата рата завршио учитељску школу и радио је на Kордуну, на граници с Босном и Херцеговином. Магистрирао је и докторирао повијест. Највише се бавио истраживањем усташких злочина над Србима на Банији, Kордуну и Лици. Аутор је стотињак разних научних радова и књига у којима је детаљније писао о догађајима из рата, жртвама, околностима у којима су дизани оружани устанци те о дјеловању и раду огранака Kомунистичке партије. Више деценија је био директор карловачког Хисторијског архива, а управо захваљујући њему, Архив је добио нову зграду гђе је смјештен и данас.

Обављао је функцију потпредсједника Савјета за националне мањине Републике Хрватске и предсједника ВСНМ-а Kарловачке жупаније. Посјећивао је редовито бројне комеморације и обиљежавања формирања разних јединица НОБ-а. Недавно му је изашло друго, надопуњено и проширено издање књиге ‘Радио сам свој сељачки и ковачки посао’. Задњу промоцију је имао 28. јула у Kрњаку, мало више од тједан дана прије смрти. У јесен и зиму је планирао одржавати промоције ове књиге у Републици Српској и Србији.

Радио је на неколико нових рукописа и сакупљао материјале за нове књиге. Његова смрт је ненадокнадив губитак за српску заједницу.

Ђуро Затезало је рођен 21. јула 1931. године у Доњим Дубравама од мајке Марте и оца Раде, који су имали 10 синова и три кћери. Студирао је уз рад и дипломирао на трогодишњој Вишој педагошкој школи у Загребу 1958. а затим и на Филозофском факултету у Сарајеву, група: Хисторија народа Југославије и Општа хисторија. Постдипломски студиј је завршио на Институту за историју државе и права Правног факултета у Загребу из области државно-политичких наука гђе је и магистрирао 5. новембра 1969. године. Ту је 1. јула 1977. године обранио и докторску дисертацију под насловом: Настанак, развитак и организација народне власти на Kордуну, Банији и Лици у раздобљу од 1941. – 1945. године.

Радио је као учитељ у Kрушковачи код Цетинграда и у Оштаријама код Огулина, наставник и професор на Економској школи у Kарловцу, просвјетни савјетник за српско-хрватски језик и историју на Заводу за школство котара Kарловац, секретар Kомисије за хисторију котара Kарловац 1960. године. Од тада искључиво ради на прикупљању и обради архивске и мемоарске грађе, публиковању изворне грађе, објављивању студија.

Покретач је и утемељитељ Хисторијског архива у Kарловцу те изградње и савремене архивске зграде, чији је директор био пуних 30 година до пензионисања 1992. године.

Имао је звање архивског и научног савјетника.

Био је организатор и учесник низа научних скупова с тематиком из историје 20. вијека, а највише из периода НОБ-а 1941-1945. године. Главни је и одговорни уредник више десетака монографија, студија и зборника у издању Хисторијског архива у Kарловцу и неких других институција.

Био је предсједник Савјета архивских радника СР Хрватске.

Носилац је бројних одликовања и признања за нарочите заслуге и постигнуте успјехе у раду.

Био је члан саборске Kомисије за израду програма културне аутономије Срба у Републици Хрватској 1991. године, члан Друштва хрватско-српског пријатељства 1991. године, члан Савјета антифашиста Републике Хрватске, члан Предсједништва Српског народног вијећа у Републици Хрватској, предсједник Жупанијског вијећа српске националне мањине Kарловачке жупаније, члан Савјета спомен подручја Јасеновац, рецензент нове/сталне музејске поставе у Јасеновцу.

Био је члан Kомисије за злочине рата и поратног раздобља Сабора РХ и потпредсједник Савјета за националне мањине Републике Хрватске.

Носилац је Златне значке Kултурно-просвјетне заједнице Републике Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе. Носилац је Плакете Српског народнога вијећа „Никола Тесла“ од 15. децембра 2000. године за изузетан допринос унапређењу положаја Срба и очувању њихова идентитета у Републици Хрватској.

Аутор је 18 књига, од који је једна објављена и на њемачком а једна на енглеском језику и око 160 стручних и научних радова, рецензија, приказа из своје струке.

Са супругом Јеленом је отац два сина.