Затирање Срба у Хрватској (4): Нико није пописивао мртве

Професор Светозар Ливада у својој последњој студији – књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, наводи да су Срби из Хрватске значајно страдали у многобројним ратовима, међутим напомиње да те жртве до данас нико није избројао, нити је то питање на темељан, научан начин истражено, уколико се изузме неколико демографских пројекција.

У недостатку тачних података и професор Ливада, ослањајући се на постојеће демографске податке, нуди пројекцију колико је српског становништва исељено, највећим делом присилно, током протеклог грађанског рата у бившој заједничкој држави.
Просто упоређивање пописа становништава даје стравичне одговоре!

Веритасова евиденција

– Ако је према пописима становништва 1991. године у Хрватској живело 581.663 становника српске националности, а 2011. 186.633, онда произлази да их је мање 395.030, што чини егзактно 68,91 процената. Према попису 2001. тај постотак је био нешто мањи (65,33 одсто), што значи да се исељавање српског становништва наставило и у мирнодопским условима после 2001. године, када се иселило 15.030 становника. У мирнодопским условима овакав биланс становништва између два пописа изводио би се на основу, пре свега, низа демографских показатеља о фертилитету, наталитету и морталитету, емиграцији и имиграцији, итд. С обзиром на то да се у нашем случају ради о ратним условима, веома специфичним кад се ради о грађанском рату, сасвим је реално претпоставити да су на овакав велики мањак српског становништва утицали у првом реду исељавање, односно етничко чишћење српског становништва и број погинулих и несталих српских становника – наводи Ливада.

Када је реч о морталитету, односно смртности Срба, Ливада се позива на евиденцију Документационо-информационог центра Веритас за коју тврди да је до сада једина организација која се систематски и методолошки концизно и целовито бавила овим питањем.

Ксенофобија и камуфлажа

– Према подацима Веритаса, укупан број убијених и несталих Срба у Хрватској у периоду од 1990. до 1998. године је 7.134 особа, од чега су 2.650 цивилне жртве. Са овом корекцијом, односно редукцијом, произлази да је број присилно исељених Срба из Хрватске 387.896 особа или 66,69 процената. Међутим, треба истаћи да се тачан број присилно исељених Срба не може исказати без анализе цензусних категорија: неопредељени, ‘регионалци’ и Југословени и посебно категорија: погинулих и несталих особа – прецизира професор Ливада и закључује да се тачан број „несталих“ српских становника из Хрватске највероватније никад неће утврдити.

„Тај број вероватно никад неће бити утврђен због многобројних и различитих случајева и појава, које неки истраживачи подводе под појам ‘мимикрије’ или ‘камуфлаже’. Примера ради, наводимо овде само неке, јер недостају циљана истраживања овог феномена: промена имена, често и презимена; изјашњавање националне припадности у попису и личним документима као хрватско или неопредељен (бивши Југословени); пријава новорођенчади у матичном уреду као хрватске припадности, преноминација националитета у школским дневницима, те разни други облици преноминације националитета, о чему су се својевремено у јавности износиле и одређене бројке. На све ове појаве су увелико утицале веома раширена ксенофобија, односно брутални ставови према другом и другачијем, како би се смањила мултиетничност, односно остварила што чистија хрватска држава“.

Већ од следећег наставка то ће постати много јасније анализирањем података у свакој од жупанија где су Срби вековима чинили већину.

Демографски слом

Професор Ливада, анализирајући податке из пописа становништва у наведеном периоду извлачи и својеврстан закључак.

У анализираном периоду од 131 године просторе данашње Хрватске, скоро све до краја 19. века насељавале су искључиво две националне групе, хрватска и српска. Хрватско становништво је најмање флуктуирало, односно током целог периода имало релативно стабилно учешће у укупном становништву у распону од 68,53 процента 1910. до 90,42 одсто 2011, уз благо континуирано бројчано повећавање, али знатно мање од уобичајеног, због неповољног у анализи истакнутог деловања одређених неповољних околности и прилика. Српско становништво је највише флуктуирало, односно током целог периода до краја 20. века имало релативно стабилно учешће у укупном становништву у распону од 11,55 процената 1981. до 22,21 одсто 1921, што је уједно највише учешће српског становништва у укупном становништву Хрватске. Тај удео потом непрекидно пада после 1971. да би почетком 21. века оно доживело комплетан демографски слом падом на историјски најнижи ниво од само 4,36 посто учешћа у укупном становништву Хрватске, због етничког чишћења и масовног прогона из своје вековне постојбине.

Остале националне групе су крајем 18. века биле минимално заступљене у укупном становништву Хрватске свега нешто испод 2,00 процента, да би се почетком 19. века скоро удесеторостручиле и чиниле 15,17 посто од укупног становништва, те касније флуктуирале слично као и српско становништво, па тако у попису 2011. чине само око половине удела из 1991. тј. око пет посто.

И мањина све мање

Ливада запажа да је, слично судбини Срба, у Хрватској много мање и националних мањина попут Чеха, Словака, Немаца, Италијана…
– Укупан број припадника ових етничких група 1991. био је 466.246 (9,75 процената) док их је 2001. било 207.588 мање или за 44,52 одсто са уделом у укупном становништву од 5,83 посто. Према попису 2011. вратило их се 34.723 или 14,33 процената тако да их је остало 242.311 или 5,23 посто од укупног становништва Хрватске. Изнети подаци о српском становништву и припадницима осталих нехрватских етничких скупина, говоре о томе да је циљ тада владајуће политичке структуре на челу са ХДЗ био стварање чисте етничке државе – закључује Светозар Ливада.

Извор: Vesti online