In memoriam: Зорка Делић – Скиба

Зорка Делић – Скиба рођена jе 27. jануара 1936. године у селу Крухари код Санског Моста, као четврто диjете Драге Делића и Драгице, рођене Праћа.
Након злочина геноцида Независне Државе Хрватске у срезу Сански Мост, када jе у околним селима и самом граду убиjено неколико хиљада Срба, а за само два дана, на Илиндан 1941. године на Шушњару убиjено 5.500 Срба, Зорка та страдања преживљава и постаjе ратно сироче. У геноциду над Србима Санског Моста убиjени су jоj отац, маjка, дjед са маjчине стране, солунски добровољац Тодор Праћа са своjа два сина Миланом и Душаном, кћерком Драгицом и братом Митром, те jош десетине наjближих рођака.
Као ратно сироче, Зорка са своjим братом Милом, сричевкама Славком и Радом, те стричевићем Драшком, пролази кроз Јасеновачки систем логора. Заjедно са браћом и сестрама, Зорка 1942. године завршава у дjечиjем логору у Јастребарском, хрватском логору за српску дjецу, коjи jе био под управом часних сестара Конгрегациjе Св. Винко Паулски.
Посредством Каритаса, из Јастребарског логора jе у хрватске породице примљено око 500 српске дjеце уз обавезу да им се промиjени идентитет и да се васпитаjу у строго римокатоличком духу.
Зорку jе на усваjање узео домобрански часник Славко Дасовић, исти онаj коjи jе учествовао у Илинданском покољу Срба а и Зоркине породице у Санском Мосту и околини.
Зорка, сада покатоличена и са именом Мариjа Дасовић, завршава седмогодишњу пучку школу и пет разреда гимназиjе.
Након завршетка гимназиjе, Зорка завршава Педагошку академиjу у Мостару, одсjек математика и физика и ради као наставник 32 године у Основноj школи „Браћа Шимић“ у Мостару, а 1990. године бива приjевремено пензионисана.
Почетком ратних сукоба у БиХ бива протjерана из Мостара, а од завршетка ратних сукоба живjела jе као избjеглица у селу Копривна код Оштре Луке.
На позив СУБНОР-а Југославиjе, у маjу 1979.године, Зорка jе позвана на Међународне сусрете пионира, посвећене страдалоj дjеци 1942.године у дjечиjем логору у Јастребарском, гдjе jе говорила по први пут о страхотама кроз коjе су пролазила српска дjеца у усташким хрватским логорима и злостављањима од jедног диjела римокатоличких часних сестара. Таj наступ jе наишао на оштре критике тадашњих медиjа. Убрзо наког тога, о Зоркином дjетињству jе писао Јован Кесар у књизи „Дjетињство моjе украдено“ , а 1984. године у Приjедорском позоришту jе приказана монодрама са истим називом. Ражисер jе био Ахмет Обрадовић из Мостара а глумица Злата Когелник.
Савез логораша Другог свjетског рата у Бањалуци издаjе прву Зоркину књигу „Спасиле ме умиљате очи“, а након тога Зорка издаjе jош двиjе књиге под називом „Злочин под плаштом милосрђа“ и „Били смо дjеца логораши“.
Од 2005. до 2007. године Зорка jе обављала дужност предсjедника секциjе логораша за Приjедор. Имала jе низ сусрета са значаjним личностима из jавног и политичког живота, о чему су писале готово све новине у Републици Српскоj и Републици Србиjи.
РТВ Приjедор jе 2007. године снимио документарни филм о Зорки под називом „Ожиљак“.
На Међународноj конференциjи о Јасеновцу 2007. године у Бањоj Луци, Зорка jе говорила о своjим сjећањима на Јасеновачки систем логора и логору за дjецу у Јастребарском.
Своj допринос jе дала и на расвjетљавању истине о геноциду над српским народом Санског Моста и Приjедора током Другог свjетског рата у зборнику радова „Шушњар 1941“ чиjи jе издавач Удружење расељених Срба из Санског Моста.
Зорка jе дала допринос на промоциjи књиге Раде Милосављевића „Дjечиjи усташки логор Јасетребарско“ у Новом Саду и Бањоj Луци 2009. године, као и на промоциjи књиге Јакоба Данона 2010. године „Страдање Јевреjа Босанске Краjине“
Зорка jе наjвише личним залагањем и трудом учествовала у формирању Удружења „Јастребарско 1942“  чиjи jе била и први предсjедник.
По добру ћемо jе памтити, са љубављу и поштовањем спомињати и чувати успомену на њу, њене риjечи и њена дjела.
Нека jоj Свемилостиви Господ подари виjенац славе непропадљиве и нека насели душу њену тамо гдjе праведне душе почиваjу. Амин