Dokazi o ustaškim zločinima zaslužuju muzej!
Originalni nemački dosije o ustaškim zločinima nad Srbima i Jevrejima u Jasenovcu, počinjenim 1941. i 1942. godine u logorima u Jasenovcu i Staroj Gradiški i na drugim područjima NDH, koji je posle 78 godina dospeo u dokumentaciju Arhiva Vojvodine, biće naučno obrađen i digitalizovan!
Ovo je, posle jučerašnjeg teksta u „Novostima“ koji je izazvao veliku pažnju javnosti, za naš list potvrdio Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije.
– Posle naučne obrade pomenutog materijala spremni smo da učinimo sve da se on sačuva i digitalizuje – kazao nam je ministar, dodajući da ono što se do sada zna jeste da je reč o nemačkim izvorima, a vrednovanje samog sadržaja treba prepustiti stručnjacima.
Po rečima Vukosavljevića, Ministarstvo je voljno, ne samo kada je reč o pomenutoj dokumentaciji, već i o drugim sadržajima, da se uključi u njihovu zaštitu.
– Na to nas obavezuje negovanje kulture sećanja na ogromne srpske žrtve u Jasenovcu – naglasio je ministar Vukosavljević.
Sve ukazuje na to da su dosije na 300 stranica sa autentičnim nemačkim mamorandumima i pečatima vodile službe potčinjene Gestapou. Do detalja su opisana mučenja, a tek potom ubijanja staraca, dece i žena. Deo dokumentacije su i 63 potresne fotografije.
Direktor Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima dr Žarko Dimić skreće pažnju i na pismo koje je kardinalu Alojziju Stepincu uputio svedok koji detaljno opisuje najstrašnija mučenja žrtava koje su ustaški zločinci prikivali na panjeve, živima im spaljivali kožu, bacali ih u kreč… Pismo Stepincu Nemci su takođe preveli na nemački jezik i arhivirali ga u ovom dosijeu.
– To je samo dokaz više da je Stepinac bio upoznat sa zločinima koje su ustaše na prostoru NDH sprovodile nad Srbima, Jevrejima, Romima i pripadnicima drugih naroda – naglasio je Dimić, dodajući da „ako je tadašnji papa sve to znao, naravno da je znao i kardinal Stepinac“.
Prvi čovek sremskokarlovačkog Arhiva SANU sugeriše da se na Sajmištu u Beogradu što pre podigne Muzej genocida nad Srbima, Jevrejima, Romima i ostalima, počinjenog u vreme NDH. To je, smatra naš sagovornik, najbolji način da se sačuva uspomena na sve žrtve.
– Taj muzej treba da bude riznica imena i prezimena žrtava, svedočanstava, knjiga, odnosno kompletne dokumentacije u kopiji i u digitalizovanom obliku, sa dozvoljenim pristupom svim podacima. Tako rade pametne nacije. To su uradili Jevreji, to moramo da uradimo i mi, da dokumente o zločinima uvedemo u institucije, a ne da se decenijama, pa i vekovima bavimo licitacijom broja naših stradalnika – kategoričan je Dimić.
Nemački dosije koji je sastavljao zapovednik nemačke službe bezbednosti u tada okupiranom Beogradu, a koji je bio direktno potčinjen Gestapou, decenijama je bio u ličnom fondu Slavka Odića (Bihać, 1916 – Beograd, 2006), nosioca partizanske spomenice, koji je u posleratnom periodu službovao u Sekretarijatu unutrašnjih poslova, bio generalni konzul u Torontu i publicista.
Dve godine posle Odićeve smrti, R. Z. iz Sremske Kamenice kod Novog Sada, ponudio je dosije Arhivu Vojvodine. Otkup i primopredaja izvršeni su 17. oktobra 2008, a zatim je 11 godina dokumentacija stajala u arhivskom depou. Nedavno je dospela u ruke dr Nebojše Kuzmanovića koji je prošle godine imenovan za direktora Arhiva Vojvodine u Novom Sadu.
Pretpostavlja se da je ovaj dosije o ustaškim zločinima, nemačka tajna služba, povlačeći se iz Srbije, greškom ispustila iz vida. Svi dokumenti u dosijeu overeni su nemačkim pečatima i memorandumima, a upućivani su zapovednicima nemačke službe bezbednosti u Beogradu Vilhelmu Fuhsu i Emanuelu Šeferu.
BEZ „NADGORNjAVANjA“ SA HRVATIMA
Dr Žarko Dimić, direktor Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima, naglašava da bi podizanjem Muzeja žrtava u Beogradu izgubilo smisao svako dalje ponižavajuće „nadgornjavanje“ sa ostrašćenim hrvatskim istoričarima – revizionistima. Oni, kako podseća, uprkos dosad poznatim podacima o stotinama hiljada žrtva, tvrde da je u Jasenovcu stradalo 25.000 Srba i 10.000 Jevreja.
Autor: JOVANKA SIMIĆ
Izvor: VEČERNjE NOVOSTI
