Почетна

Jер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи. (Лk 8,17.)
«Если бы с католиками говорили по существу, я был бы за экуменизм»
Сегодня предлагаем вниманию читателей РНЛ полную версию беседы Наташи Йованович с Павлом Тихомировым. Павел, Вы являетесь членом Комиссии за утверждение
Прочитај више
Поймёт ли «город и мир» то, о чём мы говорим друг другу?
Павел  Тихомиров, Русская народная линия От редакции. 22-23 мая в столице Республики Сербской городе Баня-Лука прошла VII Международная конференция по
Прочитај више
Ясеновац в современных российских СМИ
Анатолий  Степанов, Павел  Тихомиров, Русская народная линия Доклад на VII Международной конференции по выяснению правды о лагерях смерти Ясеновац … От
Прочитај више
Тема усташеского клеронацизма забалтывается на Западе
В столице Республики Сербской Бане-Луке состоялась VII конференция, организованная Международной комиссией по выяснению правды о лагере смерти Ясеновац … 22-23
Прочитај више
Видео свједочење: Ана Вулетић-Милосављевић, село Драговић (Пакрац)
Ana Vuletić – Milosavljević, a daughter of Nikola and Draga Vuletić,  was born in late October of 1936, in the
Прочитај више
Видео свједочење: Смиља Тишма
ТRANSKRIPT: U dokumentima piše da sam rodjena 09.06.1929.  Doznala sam mnogo kasnije, posle petnaestak, dvadeset godina, da nisam ni tog
Прочитај више
Документарни филм: Владо Зрнић – руски официр са Козаре
  Posle završetka vojne akademije bio je pilot u 645. jurišnom i 916. lovačkom puku sovjetskog vazduhoplovstva. Ovaj ratni veteran
Прочитај више
Споменик Диани Будисављевић, која је спасавала српску дјецу из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској биће постављен на Савском
Споменик Диани Будисављевић, која је спасавала српску дјецу из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској, биће постављен на Савском
Прочитај више
Први усташки покољ Срба десио се у Гудовцу 28/29. априла 1941.
Плакале су ужасно, jаукале, бусале се у груди, а jа их у чуду гледам и не разумем ништа. Нитко у
Прочитај више
Злочин и казна бањалучког стожерника (11): Из таме изашли, у таму враћени
Оптужени су своју одбрану заснивали на тврдњама које су износили током истражног поступка. Гутић се не осјећа кривим; многих се
Прочитај више
Злочин и казна бањалучког стожерника (10): Девет дана суђења Гутићу, Неђелском и Билогривићу
Коначно, дана 25. децембра 1946. године, под бројем Е:1181/46, окружни јавни тужилац Вељко Ђорђевић упутио је Окружном суду у Бањалуци
Прочитај више
Злочин и казна бањалучког стожерника (9): Комунисти ангажовани у истрагама о Гутићу
Упоредо са саслушањима главних осумњичених и њиховим суочавањима, радило се на сакупљању изјава оштећеника и документарног доказног материјала. Уз полицију,
Прочитај више
Злочин и казна бањалучког стожерника (8): Стожерник Гутић пред исљедницима
Оно што фељтон Здравка Кукрике чини занимљивим је мноштво појединости за које можемо да претпоставимо да потичу из интервјуа са
Прочитај више
Злочин и казна бањалучког стожерника (7): Кривична одговорност поджупана Ниедзиелског
Феликс Неђелски (ориг. Ниедзиелски) рођен је у Бањалуци 1912. године из брака пољског досељеника и православке из Вараждина. Изразито активан
Прочитај више
Злочин и казна бањалучког стожерника (6): Кривична одговорност жупника Билогривића
Окружно јавно тужилаштво (ОЈТ) Бањалука је предмет истраге против Виктора Гутића отворило 21. маја 1946. на основу пријаве ЗК за
Прочитај више
ЂЕРДАН ОД МЕРЏАНА

Запевајте Срби, насамо и хором, Пречудном Ђердану од рујних мерџана, Што вам земљу веже са небесним Двором, На Ђердану зрна Седамсто Тисућа, Блистају се бајно кано ноћ звездана; То су српска срца крвава и врућа, Тим Ђерданом Христос небо удешава, И Небесно Царство Своје увећава. (Служба Новомученицима србским)
___________________________________ Свети владика Николај

Галерија фотографија
Галерија филмова

Пета међународна конференција
о Јасеновцу,
– полазећи од чињенице да се у данашњој Републици
Хрватској намjерно и систематски затире сјећање
на геноцид који су власти Независне Државе
Хрватске, која је укључивала и подручје данашње
Босне и Херцеговине, посебно муслимане прозване
„цвијећем хрватског народа“, те дио Срема
који је данас у саставу Републике Србије, током
Другог свјетског рата починиле над Србима, Јеврејима
и Ромима;
– имајући у виду да се у хрватским јавним гласилима
и квази историографским радовима не само прећуткују
него и радикално умањују жртве овог геноцида,
нарочито у Јасеновцу, и њихов број своди
на само 40.000 убијених Срба, Јевреја и Рома,
као што је то, у својству историчара, чинио и први
предсједник Републике Хрватске Фрањо Туђман;
– имајући на уму да се усташе као починиоци геноцида
у Независној Држави Хрватској, укључујући
и Анту Павелића, данас у Хрватској од стране
веома утицајних и веома пристрасних фактора,
представљају као борци за национално ослобођење
и независну Хрватску на темељу такозваног
историјског
и државног права хрватског народа;
– будући да историјски доказан геноцид над српским,
јеврејским и ромским народом никада није
био предмет примјерене политичке осуде ни у
Титовој комунистичкој Југославији ни у данашњој
Републици Хрватској и да хрватски народ никада
није прихватио одговорност за геноцид који је
у његово име почињен, како је то иначе учинио
њемачки народ за холокауст који су у његово име
извршили нацисти, а да ни Римокатоличка црква
није осудила злочине геноцида у НДХ као што
је осудила злочине на другим европским стратиштима
у Другом свјетском рату и извинила се
због учешћа неких њених представника у њима;
12
– будући да власти Народне односно Социјалистичке
Републике Хрватске, као федералне јединице у
оквиру ФНРЈ односно СФРЈ, и данашње Републике
Хрватске, као независне државе, никада нису понудиле
обештећење жртвама геноцида и њиховим
потомцима;
– будући да стратишта на којима су жртве овог
геноцида биле мучене, масакриране и убијане и
масовне гробнице у које су бацане и без дужног
поштовања и примјереног обреда покопане, до
данас нису на ваљан начин обиљежени и заштићени;
– будући да су Анте Павелић и многи његови доглавници
по окончању рата побјегли из Независне
Државе Хрватске, користећи тзв. пацовске канале,
укључујући и помоћ појединих ватиканских клирика
и прелата, те да многима од њих није суђено у
земљи, што би хрватски народ довело до признања
непојмљивих злочина почињених у његово име и
моралног просвјетљења и прочишћења;
имајући све то на уму, Пета
међународна конференција
о Јасеновцу закључује:
– да су злочини усташа над Србима, Јеврејима и
Ромима током Другог свјетског рата у Независној
Држави Хрватској смишљен и планиран геноцид,
онакав какав је дефинисан Конвецијом о спречавању
и кажњавању геноцида, усвојеном од
стране
Генералне скупштине Уједињених нација
9. децембра 1948. године;
– да је приликом провођења овог геноцида само у
јасеновачком систему хрватских концентрационих
логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома и
неистомишљеника мучено, пљачкано, силовано
и потом убијано од стране Независне Државе
Хрватске:
700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000
13
Рома, једино због тога што су припадали другом
народу, вјери или раси;
– да је Независна Држава Хрватска била једина земља
током Другог свјетског рата у којој су постојали
концентрациони логори за истребљење дјеце
у Старој Градишци, Јасеновцу, Уштици, Јабланцу,
Јастребарском, Ријеци код Јастребарског, Горњој
Ријеци код Крижеваца и Лобограду и да је у њима
према
непотпуним истраживањима страдало
42.791 српско дијете, 5.737 ромске дјеце и 3.710
јеврејске
дјеце,
– да је злочин геноцида у Независној Држави Хрватској
по својим размјерама раван холокаусту који је
нацистичка Њемачка извршила над Јеврејима;
– да је током провођења овог геноцида велики број
Срба био принуђен да, зарад спаса голог живота,
промијени свој национални и духовно-историјски
идентитет и да се одрекне своје православне вјере
и под присилом и смртном пријетњом прихвати
католицизам;
полазећи од ових закључака,
Конференција захтијева:
– да Република Хрватска, као држава хрватског народа,
одлуком својих највиших органа, прихвати
историјску и сваку другу одговорност за геноцид
Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима
и Ромима током Другог свјетског рата;
– да се на достојан начин обиљеже и обезбиједе
сва мјеста злочина и чува успомена на његове
многобројне жртве;
– да се у цјелини сачува и одржава, као споменик
жртвама,
јасеновачки комплекс концентрационих
логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома;
– да се утврди и спроведе програм заштите и уређења
Спомен-подручја Доња Градина;
14
– да се у Републици Хрватској, Босни и Херцеговини
и Републици Србији одреди исти дан у знак сјећања
на жртве геноцида у Независној Држави Хрватској
– Србе, Јевреје и Роме;
– да се утврди и у разумном року исплати правична
одштета жртвама овог геноцида и њиховим потомцима
од стране Републике Хрватске.
Прочитај више…

На основу  члана 70. став 1. тачка 2. Устава Републике Српске,  чланова 182., 183. Пословника Народне скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број: 31/11),  Народна скупштина Републике Српске на Седмој сједници, одржаној 22. октобра 2015. године, донијела је сљедећу  

Д Е К Л А Р А Ц И Ј У

 О ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА ТОКОМ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

 Прочитај више…